Da li se interna provera menja?

19 Juni 2017

Da li novi koncept  standarda  menadžment  sistema menja  poziciju internih provera? - Deo 1 – Juni 2017

Nove verzije menadžment standarda a pre svega ISO 9001 i ISO 14001, koji su već u primeni skoro dve godine  i za koje je konačna tranzicija svih do sada sertifikovanih sistema  zahtevaju od svih organizacija da daju veoma pragmatičan odgovor –da li da menjaju nešto u mehanizmima i metodama  sprovođenja internih provera?

Pre no što date konačna odgovor i zauzmete stav oko toga obratite pažnju i na neka od ovih pitanja.

1.  Nema  izričitih zahteva za postojanjem dokumentovane  procedure za interne provere kao u starim verzijama. Postoje zahtevi za  dokumentovanim informacijama o programima i rezultatima provera.  Zaključak  da je to značajna izmena i da treba formalno nešto tu menjati, svakako, nije dobro i potrebno rešenje. Da li ćete menjati, zadržati ili isključiti dosadašnju obaveznu proceduru za interne provere, zavisi od od toga koliko Vam je ona koristila u realnom unapređenju sistema ili služila samo da pokrijete zahteve standarda?
2. Izmene obuhvata,  predmeta i  granica sistema prema novim zahtevima  je takođe, tema o kojoj se mora povesti računa. Diversifikacija sistema pod ovi elementima i direktnim uticajem konteksta, zainteresovanih strana, koncepta razmišljanja na bazi rizika, jasno je da će zahtevati i promene sistema vezane za interne provere. Ne radi se tu samo o obimu programa provere, prilagođavanje metodologije i  samoga izvršenja internih provera  već pre svega o osnovnom uslovu za ostvarenje svake uspešne provere –kompetentnosti  proveravača i vremenu  za koje se provera izvodi –dubina, širina, obuhvat, detalji, broj uzoraka su direktno povezani sa time.

Koliko ovo zna da bude interesantno u praksi pogledajmo  na jednostavnom primeru proveravanja  zahteva o zainteresovanim stranama.  Tu znači organizacija, odnosno interni proveravači , trebaju da provere da li je organizacija prepoznala sve relevantne zainteresovane strane (sam termin relevantna je svakako izazov), povezanost sa rizicima i prilikama, obe vrste komunikacija i interne i eksterne u zavisnosti od grupe zainteresovanih strana, konekcije sa procesima u okviru sistema, znanjima kojima organizacija raspolaže, prisustvo ovih tem,a na preispitivanju sistema. Osim što je evidentno da je potrebno da proveravač bude spreman za ove teme, značajno je i vreme koje je potrebno za izvršenje provere.  Ako organizacija ima desetak zainteresovanih strana  i one imaju po nekoliko zahteva (potreba i očekivanja prema tačaka 4.2 nove verzije standarda) jasno je da je vreme faktor koji se mora drugačije računati kod internih provere.

Ovo je jako dobro, jer će najzad interne provere morati da budu duže i detaljnije a uzorci drugačije birani. Simulacije eksternih  provera  ( preko druge i treće strane) nikada nije bila pravo rešenje za interne provere a pogotovo sada. Zar ne?